Thread history

Fragment of a discussion from User talk:Rancher
Viewing a history listing
Jump to navigation Jump to search
Time User Activity Comment
No results

Поздрав!

1. Оставити у оригиналу као и све друге информатичке акрониме. Једини изузеци би били ОС и ИД; њих и Гугл и Мајкрософт пресловљавају, с тим што је код Мајкрософта за ID половично стање. Штампани речници су сви на латиници, тако да нису релевантни по овом питању.

2. Сличног су значења, с тим што се „генерисати“ више односи на радњу коју софтвер обавља на основу унапред одређених алгоритама. На памет ми падају генератори лозинки, или било који програми који на основу података унетих од стране корисника аутоматски, јелте, генеришу крајњи резултат. Гугл користи искључиво „генерисати“, Мајкрософт такође, мада је код њих ту и тамо у оптицају и „креирати“. Пето издање „Речника компјутерских термина“ (по мом мишљењу најбољи рачунарски речник, поред „Мајкрософтовог рачунарског речника“; у даљем тексту „РКТ“ и „МРР“) даје „generate /'dʒenəreɪt/ generisati; konstruisati specijalnu verziju programa opšte namene pomoću generatora; napraviti program od elemenata iz „skeleta“ pod kontrolom datih parametara.“

3. И Гугл и Мајкрософт користе једино „важећи“. МРР нема посебну одредницу за „valid“, али под „valid date interval“ даје превод „интервал важећег датума“, док под „validity check“ – „провера ваљаности“. РКТ за „validity“ даје „важност, исправност“, а под „validity check“ – „провера исправности, испитивање ваљаности“. Најбоље је држати се „важећи“ као придев или „ваљаност“ илити „исправност“ као именица. Овде „важност“ може унети забуну; више би одговарало „важење“.

4. Гугл користи „непожељна пошта“, Мајкрософт „безвредна пошта“. Досад сам користио Гуглову варијанту и најчешће сам се с њом сусретао. МРР даје „спам, отпадна пошта“, а РКТ „нежељена пошта, поштанско смеће“. Гугл услед одомаћености израза можда пређе на „спам“, као што су учинили са „имејлом“ и „линком“, али о том – потом.

5. Погледати прву ставку.

Што се тиче „списка“, водио сам се тиме како је преведено овде и овде. Као и Гугл, и Мајкрософт из неког разлога потенцира на „листама“. Досад смо свуда користили „списак“, па се слажем да би било боље наставити у том маниру, иако ми у конкретном случају боље звучи „листа“.

Ажурирао сам речник, с обзиром на то да је био поприлично бајат. Неке ствари су се отад промениле гледе терминологије. Узгред, сад је на почетној страници Портала.

Rancher (talk)02:55, 10 August 2018

Супер.

Обсјусерови одговори за ово: IP адреса, генерисање, валидан, спам, ID

Моји одговор: IP адреса, генерисање, ваљан, нежељена пошта, ID

Већина одговора нам се поклапају. Овде за валидан је мало комплиовано. Свако има свој став. Ја сам за ваљан — другу опцију. Видим да сте ти и Обсјусер већ расправљали око превода за valid, али не верујем да се то решило.

Поздрав

BadDog (talk)03:10, 10 August 2018

Е сад, кажи ми да ли се слажеш са следећим променама превода (које сам скоро направио):

  • log — из превода дневник у евиденција (овде сам пратио Мајкрософтову терминилогију и микро књигу)
  • edit — из (неких ретких) превода измени у уреди (ово је устаљено)
  • timestamp — из превода датум и време у временска ознака (такође сам пратио Мајкрософтову терминилогију и микро књигу)
  • protection level — из превода степен заштите у ниво заштите (Мајкрософтова терминилогија)
  • change — из превода измена у промена (edit је измена)

Поздрав


Што си тиче превода лог, он је био историја па је временом мигрирао на историјат, извештај и онда дневник. Ја лично преферирам евиденција, зато сам и променио.

BadDog (talk)03:18, 10 August 2018

Ваљало би се определити за једну варијанту: све три су колико-толико синоними. Ако мене питаш, „валидан“ у старту отпада јер се просто не користи ни на једном већем пројекту, па и на оним отвореног кода, а и одрични облик је проблематичан јер га у правом значењу „неважећи“ бележи једино „Велики речник страних речи и израза“. Сви други као примарно значење наводе „који је постао инвалид, онеспособљен, осакаћен“. „Невалидан“ у речницима не постоји.

Већ сам поменуо да Гугл и Мајкрософт преферирају „важећи“. На овом примеру дата је табела важећих и неважећих URL-ова, дакле адресе које су прихватљиве и које нису. ХЈП за „важити“ даје: „biti na snazi, vrijediti, biti validan [osobna karta važi do 2010. godine]“; URL-ови вреде, валидни су, испуњавају одређене услове који су потребни како би их Гугл прихватио. Још бољи пример би био овај; кликови важе само уколико их је права особа направила.

Једини аргумент против „ваљан“ као придев јесте што је израз доста шири — РСАНУ бележи чак пет значења — као и то што се користи у значењу „моралан, поштен, честит“ („ваљан човек“). Увек је боље употребити реч ужег значења.

Боље „непожељна“ место „нежељена“ ради усаглашености с Гугловим преводима.

Са свим осталим изменама се слажем. Преводе сам радио давних дана, када терминологија није била усаглашена у толикој мери, отуд и варирања. Конкретно мислим на „log“; данас је устаљени превод „евиденција“ и на Гуглу и на Мајкрософту. Добро је што си поисправљао.

Поздрав!

Rancher (talk)04:48, 10 August 2018

Хвала.

Сложићу се за изразе непожељна пошта и важећи. Ако их користе велике компаније попут Гугла и Мајкрософта.

Иначе, супер би било кад би направили страницу на којој би се усаглашавању у преводима.

ПС ја много више волим транскрибоване варијанте речи IP, ID... Но, не могу ништа против вас и других компанија.

Поздрав

BadDog (talk)05:09, 10 August 2018
 

На порталу сам означио пар превода за усаглашавање. Ако би могао да ми напишеш овде кол'ко да се договоримо. Питаћу и Обсусера исто.

+ Додај и превод за two-factor authentication.

BadDog (talk)05:28, 10 August 2018
  • cache и buffer — свакојаки преводи круже по нету, али опет су прихваћене једино транскрипције — „кеш“ и „бафер“. Гугл и Мајкрософт их користе, Гугл овај други првенствено за Јутјуб код баферовања снимака. МРР за „cache“ даје „кеш меморија, скривена меморија“ а за „buffer“ — „бафер, прихватник“. РКТ за „cache“ даје „скривена меморија, приручна меморија, предмеморија, кеш меморија, међумеморија“, за „buffer“ — „међумеморија, прихватна меморија, бафер, пуфер“ а „buffering“ им је „баферовање“.

„Скривена“ и „приручна“ меморија одмах отпадају јер нису плодни за грађење глагола, присвојног и трпног придева, а ослањање на префиксе међу- и пред- за диференцирање кеша и бафера је усиљено. Кеш лепо гради глагол „кеширати“ и именички облик „кеширање“, непроменљиви придев „кеш“ (меморија) и трпни придев „кеширан“. Слично и са бафером: „баферисати/баферовати (баферисање/баферовање)“, „баферски“ и „баферисан/баферован“.

  • feed — свидео ми се предлог Часлава Илића, „довод“, али нажалост, није заживео. Гугл користи „фид“, Мајкрософт чак и не транскрибује, па ни на ћирилици (?!), већ оставља „feed“. Без икаквог смисла.
  • interface — Гугл, Мајкрософт и штампани речници једногласно наводе „интерфејс“, с тим што РКТ даје још и предлоге „међусклоп, међувеза, међуспој“, што није заживело. Занимљиво, нема „сучеља“, које се користи у неким пројектима отвореног кода. Ипак, интерфејс је давно узео маха.
  • gadget и widget — усталило се „гаџет“ и „виџет“, одмах се зна на шта се мисли, за разлику од „справице“ и „(графичког) елемента“. Гугл на Андроиду користи „виџет“, Мајкрософт је у Седмици користио превод „гаџет“ за те визуелне програмчиће на радној површини. У штампаним речницима немају одреднице.
  • offline и online — Гугл већ неко време користи варијанте „офлајн“ и „онлајн“, вероватно из практичних разлога. Присвојни придеви су просто „офлајн“ и „онлајн“, нема довијања и преформулисања реченице/синтагме. Досад је било шаренолико; „online store“ се преводило као „продавница на мрежи“, некад „интернет продавница“, а да не помињем спојеве са „offline“ — „мапе ван мреже“ (?) или усиљеније „ванмрежне мапе“. Мајкрософт из неког разлога и даље потенцира на томе: „подршка на мрежи“, „претрага на мрежи“, „садржај на мрежи“, „веб-странице ван мреже“, „датотеке ван мреже/ванмрежне датотеке“ итд. Нећу ни да помињем да им је превод за „site“ годинама уназад „веб-локација“ (?). Пример двосмислености с Мајкрософтовог портала: „Управљање датотекама ван мреже“. Шта ова реченица заправо значи? Управљање датотекама док немаш везу с интернетом? Или пак управљање датотекама које су преузете на рачунар и доступне без интернета? „Ванмрежни“ би свакако био бољи избор, али опет кажем, звучи усиљено и једва да има покоји резултат на интернету.

Што се тиче речникâ, МРР за придев „offline“ даје „офлајн; изван мреже“, „offline navigator“ — „офлајн навигатор, офлајн читач“, „offline reader“ — „офлајн читач“, „offline storage“ — „офлајн меморија“. За „online“ даје „онлајн; у мрежи“, „online community“ — „онлајн заједница“, „online game“ — „онлајн игра“, „online help“ — „онлајн помоћ“ итд. РКТ за „offline“ вели „искључен с мреже, ван мреже, неповезан с компјутером, који није на вези“. За „online“ — управљан компјутером, у контакту, укључен, у склопу система, у мрежи, на вези“, „online chat“ — „ћаскање на мрежи“, „online community“ — „мрежна заједница“.

Увођењем придева „офлајн“ и „онлајн“ умногоме би побољшали доследност превода. Дакле, не негде „интернет продавница“, на другом месту „продавница на мрежи“, на трећем „мрежна продавница“; или „ванмрежне мапе“, „мапе ван мреже“ итд.

  • render — и за овај глагол има разних решења. Гугл користи „рендеровати“, што је по мени најбоље решење јер гради све облике без проблема: рендеровати, рендерски, рендерован, рендеринг, рендерер. Мајкрософт шара; час је „приказати, приказивач“ (што је претрпано другим значењима, нпр. „view“ и „viewer“, а није ни прецизно), час „визуелизовати, визуелизација“. МРР за „render“ даје „представити, приказати“ а за „rendering“ — „реалистична представа, приказ, рендеринг“. РКТ за „render“ вели „представити, приказати, визуелизовати, растеризовати“, а за „rendering“ — „реалистично представљање, приказ, визуелизација, растеризација, аутоматско исцртавање“.

За „optional“ јављам накнадно. Гугл и Мајкрософт користе „опционално“. МРР за „optional hyphen“ даје „опциона цртица“, а РКТ за „optional“ — „опционалан, могућ, по избору“. Проблем је што наши речници не бележе облик „опционалан“. РСАНУ даје само „опциони који се односи на опцију, који је у вези са опцијом“, а у „Вујаклији“ и „Великом речнику страних речи и израза“ не пише ништа. С друге стране, ХЈП даје само облик „опционалан“.

Rancher (talk)16:54, 10 August 2018