Thread history

Ваљало би се определити за једну варијанту: све три су колико-толико синоними. Ако мене питаш, „валидан“ у старту отпада јер се просто не користи ни на једном већем пројекту, па и на оним отвореног кода, а и одрични облик је проблематичан јер га у правом значењу „неважећи“ бележи једино „Велики речник страних речи и израза“. Сви други као примарно значење наводе „који је постао инвалид, онеспособљен, осакаћен“. „Невалидан“ у речницима не постоји.

Већ сам поменуо да Гугл и Мајкрософт преферирају „важећи“. На овом примеру дата је табела важећих и неважећих URL-ова, дакле адресе које су прихватљиве и које нису. ХЈП за „важити“ даје: „biti na snazi, vrijediti, biti validan [osobna karta važi do 2010. godine]“; URL-ови вреде, валидни су, испуњавају одређене услове који су потребни како би их Гугл прихватио. Још бољи пример би био овај; кликови важе само уколико их је права особа направила.

Једини аргумент против „ваљан“ као придев јесте што је израз доста шири — РСАНУ бележи чак пет значења — као и то што се користи у значењу „моралан, поштен, честит“ („ваљан човек“). Увек је боље употребити реч ужег значења.

Боље „непожељна“ место „нежељена“ ради усаглашености с Гугловим преводима.

Са свим осталим изменама се слажем. Преводе сам радио давних дана, када терминологија није била усаглашена у толикој мери, отуд и варирања. Конкретно мислим на „log“; данас је устаљени превод „евиденција“ и на Гуглу и на Мајкрософту. Добро је што си поисправљао.

Поздрав!

Хвала.

Сложићу се за изразе непожељна пошта и важећи. Ако их користе велике компаније попут Гугла и Мајкрософта.

Иначе, супер би било кад би направили страницу на којој би се усаглашавању у преводима.

ПС ја много више волим транскрибоване варијанте речи IP, ID... Но, не могу ништа против вас и других компанија.

Поздрав

На порталу сам означио пар превода за усаглашавање. Ако би могао да ми напишеш овде кол'ко да се договоримо. Питаћу и Обсусера исто.

+ Додај и превод за two-factor authentication.

• cache и buffer — свакојаки преводи круже по нету, али опет су прихваћене једино транскрипције — „кеш“ и „бафер“. Гугл и Мајкрософт их користе, Гугл овај други првенствено за Јутјуб код баферовања снимака. МРР за „cache“ даје „кеш меморија, скривена меморија“ а за „buffer“ — „бафер, прихватник“. РКТ за „cache“ даје „скривена меморија, приручна меморија, предмеморија, кеш меморија, међумеморија“, за „buffer“ — „међумеморија, прихватна меморија, бафер, пуфер“ а „buffering“ им је „баферовање“.

„Скривена“ и „приручна“ меморија одмах отпадају јер нису плодни за грађење глагола, присвојног и трпног придева, а ослањање на префиксе међу- и пред- за диференцирање кеша и бафера је усиљено. Кеш лепо гради глагол „кеширати“ и именички облик „кеширање“, непроменљиви придев „кеш“ (меморија) и трпни придев „кеширан“. Слично и са бафером: „баферисати/баферовати (баферисање/баферовање)“, „баферски“ и „баферисан/баферован“.

• feed — свидео ми се предлог Часлава Илића, „довод“, али нажалост, није заживео. Гугл користи „фид“, Мајкрософт чак и не транскрибује, па ни на ћирилици (?!), већ оставља „feed“. Без икаквог смисла.
• interface — Гугл, Мајкрософт и штампани речници једногласно наводе „интерфејс“, с тим што РКТ даје још и предлоге „међусклоп, међувеза, међуспој“, што није заживело. Занимљиво, нема „сучеља“, које се користи у неким пројектима отвореног кода. Ипак, интерфејс је давно узео маха.
• gadget и widget — усталило се „гаџет“ и „виџет“, одмах се зна на шта се мисли, за разлику од „справице“ и „(графичког) елемента“. Гугл на Андроиду користи „виџет“, Мајкрософт је у Седмици користио превод „гаџет“ за те визуелне програмчиће на радној површини. У штампаним речницима немају одреднице.
• offline и online — Гугл већ неко време користи варијанте „офлајн“ и „онлајн“, вероватно из практичних разлога. Присвојни придеви су просто „офлајн“ и „онлајн“, нема довијања и преформулисања реченице/синтагме. Досад је било шаренолико; „online store“ се преводило као „продавница на мрежи“, некад „интернет продавница“, а да не помињем спојеве са „offline“ — „мапе ван мреже“ (?) или усиљеније „ванмрежне мапе“. Мајкрософт из неког разлога и даље потенцира на томе: „подршка на мрежи“, „претрага на мрежи“, „садржај на мрежи“, „веб-странице ван мреже“, „датотеке ван мреже/ванмрежне датотеке“ итд. Нећу ни да помињем да им је превод за „site“ годинама уназад „веб-локација“ (?). Пример двосмислености с Мајкрософтовог портала: „Управљање датотекама ван мреже“. Шта ова реченица заправо значи? Управљање датотекама док немаш везу с интернетом? Или пак управљање датотекама које су преузете на рачунар и доступне без интернета? „Ванмрежни“ би свакако био бољи избор, али опет кажем, звучи усиљено и једва да има покоји резултат на интернету.

Што се тиче речникâ, МРР за придев „offline“ даје „офлајн; изван мреже“, „offline navigator“ — „офлајн навигатор, офлајн читач“, „offline reader“ — „офлајн читач“, „offline storage“ — „офлајн меморија“. За „online“ даје „онлајн; у мрежи“, „online community“ — „онлајн заједница“, „online game“ — „онлајн игра“, „online help“ — „онлајн помоћ“ итд. РКТ за „offline“ вели „искључен с мреже, ван мреже, неповезан с компјутером, који није на вези“. За „online“ — управљан компјутером, у контакту, укључен, у склопу система, у мрежи, на вези“, „online chat“ — „ћаскање на мрежи“, „online community“ — „мрежна заједница“.

Увођењем придева „офлајн“ и „онлајн“ умногоме би побољшали доследност превода. Дакле, не негде „интернет продавница“, на другом месту „продавница на мрежи“, на трећем „мрежна продавница“; или „ванмрежне мапе“, „мапе ван мреже“ итд.

• render — и за овај глагол има разних решења. Гугл користи „рендеровати“, што је по мени најбоље решење јер гради све облике без проблема: рендеровати, рендерски, рендерован, рендеринг, рендерер. Мајкрософт шара; час је „приказати, приказивач“ (што је претрпано другим значењима, нпр. „view“ и „viewer“, а није ни прецизно), час „визуелизовати, визуелизација“. МРР за „render“ даје „представити, приказати“ а за „rendering“ — „реалистична представа, приказ, рендеринг“. РКТ за „render“ вели „представити, приказати, визуелизовати, растеризовати“, а за „rendering“ — „реалистично представљање, приказ, визуелизација, растеризација, аутоматско исцртавање“.

За „optional“ јављам накнадно. Гугл и Мајкрософт користе „опционално“. МРР за „optional hyphen“ даје „опциона цртица“, а РКТ за „optional“ — „опционалан, могућ, по избору“. Проблем је што наши речници не бележе облик „опционалан“. РСАНУ даје само „опциони који се односи на опцију, који је у вези са опцијом“, а у „Вујаклији“ и „Великом речнику страних речи и израза“ не пише ништа. С друге стране, ХЈП даје само облик „опционалан“.

Гугл не користи израз „two-factor authentication“ већ „two-step verification“ (верификација у два корака), иако су иста ствар. Мајкрософт за „two-factor“ или „multi-factor“ користи „двострука“ односно „вишеструка“ потврда идентитета. Чини ми се да је овде битно истаћи „фактор“, па сам на Портал ставио „двофакторска потврда идентитета“. Гугл у једном чланку у заградама помиње алтернативни назив „two-factor authentication“ који преводи као „потврда идентитета помоћу два фактора“, што је у основи исто, само што је наш предлог језгровитији и присутнији на интернету.

Ја немам ништа против да се не сложим с тобом. Посебно ми се свиђа што пратиш Гуглову терминологију.

Моји стари ставови:

• cache; buffer — привремена меморија; међумеморија (боље је кеш и бафер)
• feed — довод (боље фид)
• interface — интерфејс (такође тренутни став; једино ми се свиђа сучеље јер није буквална транскрипција)
• gadget и widget — справица и виџет (боље је гаџет, али ово справица је устаљено, а ти имаш искуства како уредници Википедије реагују када промениш неки устаљени превод... ал свеједно, променићу оба ако се сложи obs)
• offline и online — на мрежи и ван мреже (ипак је боље онлајн и офлајн)
• render — свиђа ми се овде превод исцртати, али није заживео (ипак боље рендеровати)
• two-factor authentication — двофакторска аутентификација, потврда идентитета у два фактора (боље двофакторска потврда идентитета)
• optional — необавезно (и ти и Обсусер користите израз опционално, а пошто користи и Гугл и Мајкрософт, и ја ћу пристати)

Ускладио сам горњи превод плус оне претходне. Питањце, како преводити current (тренутни, текући или актуелан), make sure (уверите се или нешто друго (разни чудни преводи круже по гугловој помоћи, а најбоље би било ово прво)), token (жето или токен), а како revision (ревизија или измена).

Такође сам направио још неколико битних измена превода, па кажи да ли су океј:

• insert — из убаци у уметни (гугл, мајкрософт/микро књига; све једно је, али је други појам далеко присутнији)
• reset — из поновног постављања у ресетовања (гугл)
• map — из карта у мапа (гугл, мајкрософт/микро књига)

Edit: ПС: дај ми сву литературу коју користиш :D.