Portal:Sr/Правописне недоумице

From translatewiki.net
Jump to navigation Jump to search

Црта и цртица

У српском језику у употреби је црта (—) и цртица (-). Слу­же за интерпункцију у реченици. Црта се пише са размаком када су чланови у опозицији (нпр. изгубљено — нађено), а без размака када се односи на повезаност и сарадњу (нпр. влада Цветковић—Мачек) или просторне и временске релације и интервале (нпр. Дунав—Тиса—Дунав, 5—7), осим ако је неки од чланова вишечлан од. има унутрашњу белину (нпр. правац Суботица — Нови Сад или 10. мај 2008 — 15. мај 2008), када се пише са размаком. Црта праћена размаком служи и за обележавање ставки у листи.

Наводници

Српски језик разликује две врсте наводника. Једни су „прави наводници” (може се користити и отворени наводник “); користе се увек за прве наводнике, а други су ’полунаводници’ и користе се за угнежђене наводнике. То значи да свака појава наводника " у преведеном тексту представља грешку.

Велико слово

Енглески језик често користи велико почетно слово у насловима и за истицање кључних речи у реченици, што у српском језику није дозвољено. Такође, ако се реч не пише великим словом, а не ради се о почетку реченице, порука треба да почиње малим словом (осим заглавља табела, наслова и поднаслова и сл.). Зато поруку „Special Character” не треба никад превести као „Посебан Знак“. У менијима се почетком реченице сматра корена ставка, као и свака ставка у дубини која прекида реченицу. (нпр. „Уметни > слику > из датотеке“, али и „Алат > Постави је­зик > за изабрано“).

Имена дана у недељи и месеци пишу се иначе малим почетним словом.

Акценти

Од акценатских ознака треба користити само генитивни знак (генитивна дужина — ̂ ) изнад вокала а (â), јер понекад није могуће одредити да ли је именица у једнини или множини. Овај знак се ставља за означавање множине. Пример: рачунар без (једног) програма : рачунар без (више) програмâ. Овај знак може да се користи и за уклањање вишезначности и у случају узастопних хо­мографа, где се користи у речи са дужим акцентом: Ја сам сâм.

Знакови за нагласке су: ̏ (краткосилазни; нпр. у речи „кућа”), ̀ (краткоузлазни; нпр. у речи „нога”), ̑ (дугосилазни; нпр. у речи „море”) и ́ (дугоузлазни; нпр. у речи „рука”).

Писање бројева

Мањи бројеви (иначе до од један до девет) пишу се словима; нпр. „три човека“, а не „3 човека“.

Сепаратор за хиља­де од. троцифарски сепаратор је тачка (1.000.000.000), а децимална места се одвајају запетом (1,25).

Латинична локализација

Правопис захтева измену писања наставака за облик на речи које задржавају изворну графију. Ћирилицом је исправно писати „OpenOffice.org-у”, али латиницом је исправно и „OpenOffice.orgu” (без цртице). Ако желите да избегнете стављање страних речи у падеж, можете се послужити неким модификатором, тј. појмом који описује његову природу (нпр. програм, компанија, стра­ница итд.).

Слобода у превођењу

Преводилац првенствено треба да води рачуна о томе да ли преведени текст звучи при­родно. Због тога, слободно се могу заменити примери који боље функционишу у српском, скратити предуге реченице или више кратких спојити у једну. Треба превести суштину реченице, а не мењати реч за реч. Ред речи у српском је много слободнији него у енгле­ском, па то треба и искористити.

Формалност у обраћању

Оно што се сматра учтивим изражавањем зависи од културе језика, а исто важи и за ниво формалности. Увек се треба запитати колико неко упутство звучи природно. У ен­глеском се више инсистира на изражавању учтивости, па би је требало унеколико умањити при превођењу на српски. Нпр. енглеско „Please, wait“ треба превести као „Сачекајте“, а не „Молим, сачекајте“.

Ред речи

Ред речи у српском језику је опис па име, док је у енглеском име па опис. Пишемо „Кликни на дугме ’Одустани’”, а не „Кликни на ’Одустани’ дугме”; баш као и „Скуп алатки GNU gettext”, а не „GNU gettext скуп алатки”.

Опште грешке

Уколико имате недоумице око писања неких речи: (тачки или тачци, тетки или тетци, не знам или незнам итд.), можете да погледате сајт Како се пише.

Литература