Internet Archive (Wayback Machine), Ви, валидан, секунд, минут и др.

Нема референце ни доказа ни логичног објашњења зашто бисмо користили номинатив за мушки род а не користили генитив за мушки род у истом примеру. Не бих рекао да је „просто тако” да се генитив за мушки род не користи.

Није битно шта природније звучи ако бисмо нарушили доследност. „Преостале су 2 секунде” јесте природније, али то је промена за облик у женском роду а не мушком. Ако се користи и за преостале две промене код бројева женски род, тада може и за ову другу „секунде”. У противном је недоследно, то покушавам да објасним.

Какву сам грешку направио горе? Логичка доследност има предност у односу на субјективне осећаје; и ја кажем да је природније „2 секунде”, али ако је теби и мени и свим корисницима који овде нешто прокоментаришу или чак и према Гугл претрази природније „секунде” у женском роду за другу промену код бројева — то и даље уопште не значи да је заиста та промена чешћа/боља/препоручљива науштрб доследности при промени по падежима ради три промене код бројева (оригинално истраживање).

Генитив множине од „секунд” није такође „секунда” него „секунди” као и за облик у ж. р. (П2010, стр. 447: „секунд, -а, м. и секунда, -е, ж. (ген. мн. секунди)”). Ја мислим да се односи на обе одреднице јер је нелогично дати објашњење за другу одредницу ако то објашњење није истоветно односно одговарајуће/применљиво и за прву. Погледај у П2010 одреднице акценат и оштроконђа.

У осталом, ни мени није јасно зашто расправљамо о овоме када експлицитно пише у П2010 да генитив једнине за облик у мушком роду (који се користи за другу промену код бројева [2/3/4] а у П2010 иначе даје после појединих одредница одвојен зарезом, размаком и цртицом па дат као одговарајући суфикс — у нашем случају ово слово ’а’ што сам искосио у цитату — П2010, стр. 447: „секунд, -а, м. и секунда, -е, ж. (ген. мн. секунди)”) гласи секунда. На нама није да даље одређујемо је ли тај облик учестао или не, а камоли да га свесно игноришемо стварајући недоследност у правилима и занемарујући П2010 одабирући женски род.

Ако је прошли правопис давао предност женском роду а нови можда даје мушком, треба пратити нови. Ко је „већина говорника”? Једно је осећај, а нешто друго правило.

Као што сам горе написао, једино како може другачије а да буде доследно је користити женски род и промену за женски род, у све три промене код бројева (онда би требало променити и за минут у женски род, а то нећемо радити).

1. Већ сам двапут поменуо да треба променити све у женски род, ако ти смета недоследност у номинативу.

2. Генитив једнине у женском роду не само да је чешћи у говору, него је и једини. Не живиш ваљда под каменом. Најновији Правопис је изједначио мушки и женски род вероватно због заступљености мушког рода у номинативу.

3. Биће да си у праву за генитив множине; у старом издању Правописа за мушки род је само „секунада“, као и у РМС, а на сајту Морфолошког речника „секунда“. Не знам које изворе они користе, али П10 свакако има последњу реч.

4. Нисам ни спорио да генитив једнине за мушки род има суфикс -а, јасно пише, али јесам спорио његову употребу. Као што сам горе напоменуо, ниједан облик (више) нема предност. На нама је да бирамо, а будући да се у другој промени користи само женски род, избор је очигледан.

5. Какве везе има „минут“ са „секундом“? У првој речи преовладава мушки, у другој женски род, тако ћемо и пренети. Беспотребно идеш из крајности у крајност.