User talk:Obsuser

From translatewiki.net
Jump to: navigation, search
translatewiki.net
Introduction
Getting started
Translation tutorial
How to start
See also
Localisation guidelines
Translating offline
FAQ
Support

Hi Obsuser. Welcome to translatewiki.net!

You can now start translating.

You should also check the portal for your language, the link is in the sidebar. Other useful pages are linked in the menu next to this message.

Your translations are transferred to the standard product every few days or every few weeks depending on the product. Please notice that it may take longer before you see your translation in the actual product.

It can be just a few days before they appear on Wikipedia, but a few months can pass between each new release of FreeCol.

We wish you a productive and pleasant stay. Please leave any questions on Support. Cheers!

-- WelcomeMessageBot (talk) 16:16, 18 November 2016 (UTC)

Contents

Thread titleRepliesLast modified
Internet Archive (Wayback Machine), Ви, валидан, секунд, минут и др.1201:00, 30 June 2017
Thank you…000:36, 26 April 2017

Internet Archive (Wayback Machine), Ви, валидан, секунд, минут и др.

Поздрав, колега. :)

Првобитно је остављено у оригиналу, „Internet Archive“, што је по мени најбоље решење. Превод „Интернет архива“ не може јер се властита имена сајтова не преводе. Евентуално „Интернет аркајв“, али нисам присталица транскрипције када је о локализацији реч. Ствара недоследност и, сложићемо се, у многим случајевима изгледа незграпно. „Интернет архива“, малим словом, био је компромис јер ни у оригиналној поруци није битно истаћи о ком је сајту реч, већ просто да је страница архивирана. То би, вероватно, било и јасније читаоцима. Што се тиче допуњавања, требало би прво издејствовати промену оригиналног стринга у одељку „Support“ или изменити спорни стринг локално, на пројекту Википедије или гдегод.

18:35, 16 June 2017

Поводом „Ви“ из поштовања, обавезно прочитај Стилски водич легендарног Часлава Илића. Конкретно:

Друго лице множине за обраћање публици уобичајено је у инструктивним излагањима и текстовима. То је начин на који се излагач обраћа слушаоцима, предавач полазницима курса, а аутор практичног чланка у часопису читаоцима. Користити друго лице множине из поштовања „Ви“ („Приказује Вашу адресу е-поште [...]“) било би претенциозно, јер такав тон подразумева да је текст намењен тачно одређеном лицу (допис, захтев, молба, хвала...), док објашњења у програму не могу бити упућена никојем кориснику поименце. Слично и друго лице једнине („Кликни овде да измениш како ће [...]“) делује као да се писац обраћа једном познатом читаоцу, и то или другарски или пропагандистички — прво не може бити, јер програмер не познаје корисника, а друго нема смисла, јер се ништа не рекламира нити се корисник позива на друштвено-политичко деловање.

21:36, 16 June 2017
 

Поздрав.

Слажем се да је „Internet Archive” онда најбоље решење, с тим да пошто је ово некако главна архива интернета могло би је сматрати изузетком па да зато она буде „Интернет архива”, „Архива интернета”. Мислим да не треба малим почетним словом јер ипак има још архива (нпр. archive.is) а овде се додају везе баш до Internet Archive (често не постоји архивирана верзија на Internet Archive а постоји на archive.is; можда се некад буду користиле обе или још архива, па тада можемо исправити да буде „[у] интернет архиви”). Не знам на шта мислиш са овим за одељак „Support”...

Свеједно се често користи „Ви” када се обраћа некоме у јединини односно једној особи а из поштовања, а у програму се и обраћа сваком кориснику понаособ — не знам зашто се ту имплицира да овакве поруке нису намењене тачно одређеном лицу (можда би требало при директном обраћању програма кориснику типа „Име_корисника, Ваш чланак је постао...” користити велико почетно слово, а за системске поруке као што су оне у банерима — нпр. „Позивамо вас да се изјасните о...” [обраћа се више свим корисницима али опет може да се гледа и као да се обраћа једном] мало). У „Измене ће бити приписане IP адреси вашег уређаја.” ја видим директно обраћање мени, па могу да очекујем „Вашег”; ово поготово вреди за поруке које се односе на регистроване кориснике, корисничко име, а још ако је неко ставио своје право име... Али ако се прописује ограничавање на документе као што су дописи или захтеви, или изводи из банке и сл., онда заиста треба мало (понекад је чак и интуитивније „ви”, јер се „Ви” у кратким конструкцијама једноставно не уклапа).

ПС Не знам зашто се на сајту КДЕ користе термини „сучеље” и „преводилачко обзорје КДЕ-а”; мислим да је било боље „интерфејс” (јер је чешће, сучеље је по хрватски) и „преводилачки тим КДЕ” (јер обзорје означава хоризонт). Можда и „KDE” а не „КДЕ”, „IRC” а не „ИРЦ” итд.

ППС Што се тиче „валидан”, не бих рекао да „важећи” има исто значење; валидан и невалидан може да буде URL, аргумент у расправи, захтев, лозинка итд., а важећи токен који није истекао (односи се више на време од. да ли је нешто истекло или није, а не валидност), закон који је на снази а свеједно није валидан јер га је неко [бесправно] наметнуо итд.

12:44, 17 June 2017

Нисмо меродавни да одлучујемо које појединачне случајеве би сматрали изузецима. Схватам шта говориш, слична ствар би се односила и на IMDb (када бисмо користили пун назив) јер оба сајта представљају синоним за оно чиме се баве, али тиме би дошло до непотребне недоследности и ишли бисмо против Правописа. Чини ми се да је Иван Клајн гунђао поводом „Националне географије“, али не држи ме за реч.

Што се тиче обраћања, Часлав је мислио на то да програмер, који је писао објашњења у програму, не може да зна ништа о крајњем кориснику, те нема превеликог смисла писати велико „В“. Оно се обично користи у личној (по Правопису „пословној и службеној“) преписци при директном обраћању, а рачунарски програми то нису, са чиме се слажу и преводиоци за Гугл и Мајкрософт. А да изгледа претенциозно — изгледа, да додам још и застарело. Употреба куртоазног великог слова је у Правопису из 1960. била заступљенија („Њено Краљевско Височанство“, „Ваша Екселенцијо“, „Председник је изјавио“…); у најновијем је сведена на минимум.

Многи преводилачки пројекти отвореног кода (Ubuntu, Fedora, Gnome, KDE…) дају себи превише за право, па дођосмо и до превода имена рачунарских програма (Ватрена птица [?!] → Firefox, Злослутница → Banshee, Безочник → Audacious…), као и до пресловљавања акронима (SQL → СКуЛ, MySQL → МајСКуЛ, XML → ИксМЛ). Ово друго не противречи Правопису директно јер о томе нема ни помена у њему, али свакако није добро измишљати сопствене системе. Најбезболније је оставити у оригиналу, првенствено због препознатљивости, а онда и због естетике.

А терминологија… Консултујем се највише са Гугловим преводима јер су се најбоље показали, потом Мајкрософтовим, све у циљу стандардизације терминологије. Све три поменуте речи су синоними, судећи по „Речнику синонима“ Павла Ћосића, као и по дефиницијама на ХЈП-у. „Важећи“ није строго ограничен на рок трајања/важења, а под „валидан“ се наводе синоними „ваљан, исправан“, у РМС „пуноважан, важећи, ваљан“. Али у праву си да постоји разлика. URL, пак, може бити валидан, ваљан, исправан… једино „важећи“ мало шкрипи, иако је овде и на српском и на хрватском тако преведено.

П. С. Секција „Support“. Појави се обавештење с тим линком кад пробаш да измениш било који изворни стринг.

17:53, 17 June 2017

Ћаос Обсусере. Ништа то што си ти преводио за вејбек нити за пријављивање покварених спољашњих веза нема ефекта.

22:15, 17 June 2017
 

@Zoranzoki21: Можда ће имати ефекта када се ажурирају преводи за Википедију. А и није толико битно...

16:50, 20 June 2017

Ваљало би онда исправити све случајеве мушког рода у женски. Номинатив једнине „секунд“ јесте широко заступљен, али друге промене за мушки род нису. Бар ја никад нисам чуо „2 секунда“, звучи ми крајње необично.

http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=2767.msg29810#msg29810

17:15, 26 June 2017

Да би било доследно, треба користити „секунд” (као што је и „минут”, обоје у мушком роду); ова употреба је била и тренутно је чешћа, барем на Транслејтвикију за ове преводе са магичном речи „PLURAL” (а и у П2010 није дат облик секунд да упућује на секунда него у истој одредници).

Што се тиче промене, по правопису је један секунд, два/три/четири секунда, пет секунди итд. за м. р. (или: једна секунда, две/три/четири секунде, пет секунди итд. за ж. р.).

Зашто мислиш да би требало исправити све случајеве мушког рода у женски? Сам кажеш да је номинатив једнине „секунд” (мушки род) широко заступљен, а за овај облик генитив (који се користи за другу по реду, -2/-3/-4 осим -12/-13/-14 промену код бројева) јесте „секунда” (м. р.) а не „секунде” (ж. р.). И нагласак је, наравно, другачији.

17:33, 26 June 2017
 
 
 
 
 

Thank you…

…for translation(s) of messages for the Pickle extension!

00:36, 26 April 2017