User talk:Rancher

Позивам те да се придружиш серверу на Дискорду. За више информација, погледај Википедија:Дискорд. Угодан дан!

Поздрав, бот није радио изједнчавање превода из разлога што је сервер овог викија последњих дана имао DDoS нападе. Наредних дана немојте правити преводе за Медијавики - core (@BadDog), како не би долазило до сукоба. Рећи ћу вам када ће све бити стабилно. Можете преводити екстензије/теме за Медијавики и остале програме до среде. Онда немојте у среду и четвртак да преводите екстензије за Медијавики како не би долазило до сукоба између инфраструктуре Викимедије и инфраструктуре овог викија.

Предложен распоред за изједначавање:

1. MediaWiki Core - Понедељак и уторак (у овом периоду се не врше никакви преводи за српски језик)
2. Екстензије за Медијавики - Среда и четвртак (никако не правити преводе за екстензије у том периоду)
3. Теме за Медијавики - Паралелно са екстензијама (није неопходно да се паузира превођење, јер за њих не може да дође до сукоба, јер оне немају огроман број порука као сам Медијавики и екстензије па то могу на викију да одрадим, док за остало морам преко гит-а).

Поздрав!

До сада смо се бавили преводима, али шта о стилу? Нешто и не примећујем да Гугл и Мајкрософт користе КДЕ-ов стил.

Мислиш на обавештења? Да, свесно сам ишао против њих јер је 1. л. јд. презента у активу далеко супериорније решење. Пасив у српском би требало избегавати кад год је то могуће. Презент („Преузимам…”) савршено осликава ток радње, док је именички облик („Преузимање…”) генерички и не говори баш ништа. Слично и за обавештења која се односе на окончање неке радње („Не могу да извршим операцију.”), с тим што код њих предности нису на први поглед видљиве, али кад размислиш о актерском моделу, јасно је да рачунар корисника извештава о успешности операције. Још једна предност је то што су реченице краће, природније и једнообразне; горепоменута реченица у пасиву може гласити „Операција није извршена.”, „Операцију није могуће извршити.”, „Није могуће извршити операцију.”, „Извршавање операције није могуће.”, „Операција се не може извршити.”, „Операција не може бити извршена.” итд., итд. Да не помињем да се у оригиналу неретко користе све могуће конструкције, било са „cannot”, „couldn't”, „failed”, „unsuccessful” и сл., па и превод буде шаренолик.

Ипак, без обзира на све набројане предности и године коришћења 1. лица, будући да смо кренули са дорадом и стандардизацијом превода, било би паметно да се окренемо пракси и користимо Гуглов и Мајкрософтов стил. Док сам куцао поруку (а о овоме нисам раније размишљао јер сам прихватао здраво за готово), схватио сам да просто не иде да нам се рачунар обраћа у 1. лицу, као да је живо биће. Из тог разлога ме и не чуди што већина језика користи пасив, укључујући Русе, који имају веома развијену преводилачку праксу. Узимам их као пример јер им је језик, од свих светских језика, најсличнији нашем.

Е сад, требало би се одлучити за један од горенаведених шаблона по ком ћемо „склепавати” реченице. Гугл углавном користи „није могуће + глагол + објекат” (подебљани пример изнад), сем када то није могуће, као у примеру „Couldn't install because the certificate file couldn't be located.”. Овде фали објекат јер је глагол „инсталирати” прелазан, па реченица „Није могуће инсталирати јер…” отпада. Решење је или додати објекат, што би требало избегавати, или преформулисати, на шта су се одлучили Гуглови преводиоци. Крајњи превод гласи: „Инсталација није могућа јер није могуће пронаћи датотеку сертификата.”. Понављање „није могуће” двапут није баш милозвучно, али ни оригинал није ништа бољи. Вероватно би комбинација „више звучала”, нешто попут: „Инсталација није могућа јер се датотека сертификата не може пронаћи”.

Ту су добро поступили, а већ овде направили грешку: „Није могуће преузети. Одредишна датотека већ постоји.”. Преузети — шта? Шарену лажу? Треба просто „Преузимање није могуће.”.

Мајкрософт већ на првој страници за упит „cannot play” показује да је недоследан: „Није могуће репродуковати DVD” и одмах поред „Репродукција диска није могућа”. Чини ми се да има више резултата за други тип конструкције. С друге стране, „cannot find”, „cannot open” и „cannot delete” једногласно дају први тип, попут Гугла. Закључак: мислим да би требало њега да се држимо, осим у посебним случајевима.

Сетио сам се још нечег. Реченице које почињу са „Are you sure…”, уместо досадашњег „Заиста желите да…”, ваљало би променити у „Желите ли заиста да…”, како би било саобразно с другим упитним реченицама. Такође се поклапа са Мајкрософтом и делимично Гуглом (они понекад користе „стварно” ум. „заиста”). Ваљало би и изопштити „жаљења” као што смо изопштили „мољакања”. Негде смо имали силне стрингове са „нажалост” на почетку, а то уопште не доприноси поруци. Наши преводиоци за Гугл остављају, мада ме то и не изненађује јер преводе све дословно, реч по реч, ретко где сажимају или прилагођавају. Хрвати то „sorry” углавном сматрају излишним па су га на већини места у тој датотеци избацили, док га Руси, Украјинци, Пољаци, Шпанци, Португалци и вероватно многи други уопште немају.

Извини на касном одговору. Уздравље!

Значи мењамо „Учитавам…”, „Претражујем…”, „Пребацујем…” у „Учитавање…”, „Претраживање…”, „Пребацивање…”, као и „Не могу да преузмем датотеку.” у „Није могуће преузети датотеку.”. У реду. Затим, „Заиста желите да…” у „Желите ли заиста да…”. Избацујемо моњакање (то је већ урађено) и жаљење.

• Шта радити са облачићима? КДЕ каже да се преводи у 2. л. мн., а може и у императиву код краћих облика.
• Шта о насловима? Оставити у именичком облику?
• Дугмад типа „Сазнајте више” или „Пошаљите повратне информације”, требају ли бити у императиву?

Облачићи су у реду, мислим да тако раде и сви други пројекти. Наслови у програмима исто (конкретно мислим на насловни мени). Што се тиче наслова у чланцима за помоћ, код Гугла је ситуација половична. Ево, ушао сам у помоћ за Плеј продавницу на телефону, тамо имају одељци „Избришите Google налог”, „Ресетујте лозинку” па онда „Поновно инсталирање и поновно омогућавање апликација”, „Брисање кеша и колачића”…

Требало би и ту именички облик. Упореди нашу и хрватску страницу за помоћ. Небо и земља. Код њих је све лепо у именичком облику, нема шарања.

Поменута дугмад и мени иду на живце. Раније сам „Learn more” преводио као „Детаљније”, по узору на Русе, па није било тих проблема. Краће је и супер се уклапа. Сад, иако је дугме које води до друге странице, које преводимо императивом, мислим да је овде интеракција програмер—корисник па је у реду да остане у 2. л. мн.

„Пошаљи повратне информације” би имало смисла само као дугме код веб-обрасца у који смо већ унели своје мишљење. Линк у менију би требао да гласи или „Пошаљите повратне информације” или само „Повратне информације”.

Хух, напунисмо четири одељка. Стварно је потребно направити засебну страницу за расправу о преводима:

• skin — шта овде? Ми користимо тема, што је слично са Theme. Мајкрософт каже кожа или маска. Гугл често користи кожа, али се не мисли на оно о чему причам него на кожу лица и сл. [1].

Не знам да ли си видео последњу објаву из трећег одељка, пошто неће да учита више од 10 одговора. Писао сам им на „Подршци” о тој грешци. Ваљда исправе.

„Skin” и „theme” су ’исто срање, друго паковање’. Мајкрософтов речник даје „предња маска, алтернативни интерфејс”. Ја бих оставио „тема” јер је та реч прозирнијег значења од „маске”; већа јој је учесталост.

• fetch — „добавити”, „прибавити” или „преузети”? Од прве две ми обичније звучи „прибавити” (не знам што Мајкрософт форсира „добавити”), а и има неупоредиво више резултата на Гуглу под упитом „прибавио” насупрот „добавио”. Може и „преузети”; обично се због контекста не може помешати са „download”.

Fetch, obtain i download су доста компликовани за превођење. За Download се усталило преузети, тако да то отпада. Мајкрософт каже да је fetch — „добавити”, а obtain — „прибавити”, што је по мени океј. Мислим да би тако и требало код нас бити.

Приметио сам и ја сличну грешку. Ваљда ће исправити. Иначе Зоки је затражио одобрење за коришћење бота. То ће нам доста помоћи, будући да сам ја у сталном контакту са њим, па можемо вршити масовне исправке.

ПС. како преводити bug? Грешка је пренатрпана.

Важи. А превод за „bug” је најбоље оставити „грешка” ради доследности, иако се користи и за „error”. Гугл, посебно у евиденцијама промена на Плеју, користи синтагму „исправке грешака”. Мајкрософт је исто за „грешку”. Најбољи превод би био „дефект”, али баш се нигде не користи.

Википедијанцима се не свиђају промене summary у резиме, revision у ревизија. Тако да ћу то да вратим.

Поздрав, управо ми је бот одобрен тако да можемо сада вршити масовне исправке. Уколико је потребна масовна акција, слободно можете да затражите и ја ћу то да средим. Сад након што сам добио бота и сада немам лимит у уређивању, радићу изједначавање превода за ћирилицу и латиницу изворно користећи ћирилицу сваког првог и петнаестог у месецу.

Важи, хвала. И овде бих замолио Обсусера да се не инати. Писао сам му на страници за разговор, али не одговара.

Веруј ми да ми га је жао, јер овде нема његових најбољих другара који га дижу у небеса (односи се на неке администраторе Википедије на српском). Такође, кад већ пишем, хтео бих да најавим распоред изједначавања превода за ћирилицу и латиницу:

Распоред рађења изједначавања - месец септембар*

• Медијавики (core) - 1. септембар од 14 часова (максимално трајање пола сата. Из резервне копије базе података направљене у 13:30) и 15. септембар исти период (резервна копија направљена у 13:30)
• Медијавики (екстензије) - 1. септембар од 15 часова (максимално трајање пола сата са резервном копијом направљеном у 14:45) и 15. септембар исти период (са резервном копијом направљеном у 14:45)
• Медијавики (скинови) - 1. септембар од 16 часова (максимално трајање петнаест минута са резервном копијом направљеном у 15:50 истог дана) и 15. септембар исти период (са резервном копијом направљеном у 15:50 истог дана)

---

• У случају да ми искрсне нешто и да морам померити термине, јавићу.
  • Резервна копија се у овом случају односи на генерисан садржај страница направљен и за ћирилицу и латиницу који је био у наведеном времену.

Облик GENDER. Мислим да би требало бити {{GENDER:$X|отпремио|отпремила|отпремио/ла}}. Мислим да је тако најправилније јер има и неутрални облик. Е сад, што се правописа тиче, нзм да ли треба и цртица.

Није експлицитно речено. За косу црту (т. 177д) се каже да има „необавезну употребу“ и да се, између осталог, може користити „између напоредних или алтернативних израза или језичких облика“ (са значењем ’поред’, ’или’ или ’односно’): наставак -ов/-е, Пожеги/Пожези, телефон/телефакс. На основу наставак -ов/-е и не можемо много тога да закључимо јер је у нашем примеру други случај: цела реч и њена алтернација у скраћеном облику. С друге стране, Правопис баш и не воли нагомилавање знакова, па тако протерује сличне интерпункције једне до других. Пример за то би било неписање тачке за означавање редног броја када одмах после ње следи зарез.

Ја бих оставио како је било. GENDER је уведен баш из тог разлога како би се у различитим језицима избегло „лупање главом о зид“. У прилог иде и то што се као неутралан род по Правопису сматра мушки; „судија“ се може односити и на мушког судију и на „суткињу“.

Важи.

Заборавих за писање наводника и узвичника. Правопис из 1994. помиње „графичке варијације наводника“: ресичасте („…” и „…“) или угласте (»…«). Тог пасуса у новом Правопису нема; вероватно су га избацили кад су сажимали текст, сматрајући да није ствар правописа већ типографије. У истом издању користе варијанту са двојним зарезом на почетку и изврнутим двојним апострофом на крају навода („…“). У новом издању пишу само неизврнути двојни апостроф, који је еквивалентан двојним зарезом на почетку навода („…”).

Пошто, као што рекох, није ствар правописа, можемо се одлучити за било коју варијанту. Угласти се више не користе; присутни су углавном у старим издањима књига. Гугл и Мајкрософт користе варијанту „…“, дакле са изврнутим двојним апострофом. Лично сам њу користио све ове године, још и пре изласка новог Правописа.

Како уносиш наше наводнике? Ако користиш комбинације с алтом, мучиш се. Инсталирај ову тастатуру која, поред та два знака, садржи и наше акценте, ем- и ен- црту (— и –), тротачку (…) и др.

Што се тиче узвичника, он се у енглеском често користи као интензификатор у програмским обавештењима. У српском то и не штима; изгледа вештачки и непотребно (нпр. „Edit failed!“). Не морамо се држати оригиналног стринга кô пијани плота. Изузетак су игре, где се то препушта осећању аутора.

И за крај, спојеви с речју „веб“ су подложни интерпретацијама. На СЈА смо разговарали о томе. Лично ми логичније одвојено писање, тј. „веб“ у улози непроменљивог придева, али нећемо погрешити ни ако пишемо с цртицом, попут Гугла. Ипак гласам за другу варијанту само због примера „веб-сајт“ у Правопису.

Што се тиче наводника, ја сам лично до сада користио изврнуте двојне апострофе, али некад сам и убацио неизврнуте. Ја се залажем да поштујемо правопис и да користимо неизврнуте, чак иако веће компаније то не раде. Ионако непоштују ни имејл-адреса. Наводнике уносим путем одељка посебни знакови.

Слажем се за уклањање узвичника, не слаже се са Опенофисовим приручником.

Нек спојеви са веб буду са цртицом, [1].

Важи. Исправио сам поменуту тастатуру тако да сада уноси неизврнути горњи наводник. Испробај је ако хоћеш, много убрзава посао кад се навикнеш на распоред тастера (имаш га на сликама по нивоима).

Нека сад овде на другом одељку се врши усклађивање препунили смо прошли. Више ми се и не учитава коректно.

Тек сад видим да смо у исто време почели са исправљањем. :) Углавном, мислим да је „довод“ сад решен.

D. Док си још активан, желео бих те питати једну ствар. Да ли је боље преводити екстензије (Визуелни уређивач) или их остављати непреведене (TemplateData)? Ја бих то превео. Много је лакше кад корисник види превод за TemplateData Подаци о шаблону, Шаблон-подаци или нешто слично него TemplateData. Шта ти мислим?

Бацио сам поглед на неке додатке. Већина њих и не даје могућност превођења имена.

Руси, као и ми, преводе „VisualEditor“ или „Babel“, док „TemplateData“ или „AutoProxyBlock“ остављају у оригиналу. За неке ствари ми је ОК превођење, али не за све. Ту је и питање доследности. Шта бисмо радили са „BlueSpiceSMWConnector“ или „BedellPenDragon“?

У описима додатака (обично први стринг) могли бисмо 1) оставити у оригиналу или 2) оригинал па превод у заградама и под наводницима. На примеру „Fetch data stored by the TemplateData extension“: „Преузимање података које је сместио додатак TemplateData“ или „Преузимање података које је сместио додатак TemplateData („Подаци о шаблону“)“. У порукама на другим местима бисмо користили само оригинални назив. Нема директне везе с овим, али Гуглов запис у случају да неки програм нема превод на српски је управо такав — оригинални израз па превод у заградама. Ако преведемо, као у случају „Визуелног уређивача“, онда свуда користимо преведену верзију. Има удела и то што је додатак „Визуелни уређивач“ саставни део Википедије и развија га Задужбина Викимедија, па је некако и природно превести га.

С друге стране, за „BlueSpiceSMWConnector“ и сличне називе свакако се не бисмо мучили већ оставили оригинал. Ипак све зависи од појединачних случајева. Ја бих и MediaWiki писао у оригиналу, као Руси, јер се ради о имену софтвера. Сасвим друга ствар су преводи имена пројеката попут Википедија, Викиречник, Википодаци и сл.

• extension и plugin – Гугл користи „додатак“ и „додатна компонента“, Мајкрософт „проширење“ и „додатна компонента“. МРР за „extension“ даје „проширење“ а за „plug-in“ „допунски модул, додатни модул“. РКТ — „проширење, прикључак, суфикс, продужетак, наставак“ и „прикључни програм, додатни модул“. Ја сам за Гуглову варијанту.

Ранчеру, ако можеш ажурирати портал с актуелним договарањима ;), јер ме мрзи.

Иначе, размишљао сам још око неколико ствари:

• convert — претварање или конвертовање. Мајкрософт користи ово друго, а гугл има само један резултат за converted који је превео као прилагођен (... Ако прегледате Google налог, приметићете да се неке опције разликују за налог који је прилагођен за посао, школу или неку другу групу у односу на обични Google налог.).

Такође, мислим да је правилније wiki page превести као вики-страница, а не вики страница, али желим да видим твоје мишљење.

И још нешто, у КДЕ-у кажу да не треба да се користи из поштовања Ви, које ми имамо стандардно на много страница, па не знам како да реагујемо. Што се тиче оног облика с(а) најбоље да облик буде са и то је то. Без компликација. Поздрав ;)

Гугл овде користи „конвертовати“. Има на још неколико места „конверзија“, али се не односи на значење које нама треба. Та опција ми је боља од „претворити“; она ми делује недовољно конкретно, посебно у именичком облику „претварање“. Ни „претварач“ уместо „конвертор“ није најсрећније. РКТ даје „променити формат, конвертовати“, МРР за „conversion“ — „конверзија, претварање, пребацивање“, за „conversion table“ — „табела конверзије, конверзиона табела“, „converter“ — „конвертор, претварач“ и „converter box“ — „конверторска кутија“.

Што се тиче спојева са „вики“, још 2012. на СЈА смо установили да треба одвојено. А „Ви“ из поштовања, чини ми се, није раширено на Транслејтвикију, што је добра ствар. Мислим да га ни Гугл ни Мајкрософт не користе. Изгледа архаично, а и нарушава актерски модел, како је Часлав лепо срочио у Стилском водичу.

Поздрав. Имам пар питањца за тебе око превода:

• како преводити IP address (ИП адреса или IP адреса)?
• како преводити generate (генериши или направи)?
• како преводити valid (валидан или ваљан)?
• како преводити spam (спам, нежељена пошта или нежељени садржај)?
• како преводити ID (ID, ИД или идентификатор)?

Ово је ради усклађивања између нас (Обсјусера, мене и тебе).

Узред, ако би могао да користиш израс списак уместо листа. Бољи је. Поздрав

Поздрав!

1. Оставити у оригиналу као и све друге информатичке акрониме. Једини изузеци би били ОС и ИД; њих и Гугл и Мајкрософт пресловљавају, с тим што је код Мајкрософта за ID половично стање. Штампани речници су сви на латиници, тако да нису релевантни по овом питању.

2. Сличног су значења, с тим што се „генерисати“ више односи на радњу коју софтвер обавља на основу унапред одређених алгоритама. На памет ми падају генератори лозинки, или било који програми који на основу података унетих од стране корисника аутоматски, јелте, генеришу крајњи резултат. Гугл користи искључиво „генерисати“, Мајкрософт такође, мада је код њих ту и тамо у оптицају и „креирати“. Пето издање „Речника компјутерских термина“ (по мом мишљењу најбољи рачунарски речник, поред „Мајкрософтовог рачунарског речника“; у даљем тексту „РКТ“ и „МРР“) даје „generate /'dʒenəreɪt/ generisati; konstruisati specijalnu verziju programa opšte namene pomoću generatora; napraviti program od elemenata iz „skeleta“ pod kontrolom datih parametara.“

3. И Гугл и Мајкрософт користе једино „важећи“. МРР нема посебну одредницу за „valid“, али под „valid date interval“ даје превод „интервал важећег датума“, док под „validity check“ – „провера ваљаности“. РКТ за „validity“ даје „важност, исправност“, а под „validity check“ – „провера исправности, испитивање ваљаности“. Најбоље је држати се „важећи“ као придев или „ваљаност“ илити „исправност“ као именица. Овде „важност“ може унети забуну; више би одговарало „важење“.

4. Гугл користи „непожељна пошта“, Мајкрософт „безвредна пошта“. Досад сам користио Гуглову варијанту и најчешће сам се с њом сусретао. МРР даје „спам, отпадна пошта“, а РКТ „нежељена пошта, поштанско смеће“. Гугл услед одомаћености израза можда пређе на „спам“, као што су учинили са „имејлом“ и „линком“, али о том – потом.

5. Погледати прву ставку.

Што се тиче „списка“, водио сам се тиме како је преведено овде и овде. Као и Гугл, и Мајкрософт из неког разлога потенцира на „листама“. Досад смо свуда користили „списак“, па се слажем да би било боље наставити у том маниру, иако ми у конкретном случају боље звучи „листа“.

Ажурирао сам речник, с обзиром на то да је био поприлично бајат. Неке ствари су се отад промениле гледе терминологије. Узгред, сад је на почетној страници Портала.

Супер.

Обсјусерови одговори за ово: IP адреса, генерисање, валидан, спам, ID

Моји одговор: IP адреса, генерисање, ваљан, нежељена пошта, ID

Већина одговора нам се поклапају. Овде за валидан је мало комплиовано. Свако има свој став. Ја сам за ваљан — другу опцију. Видим да сте ти и Обсјусер већ расправљали око превода за valid, али не верујем да се то решило.

Поздрав

Е сад, кажи ми да ли се слажеш са следећим променама превода (које сам скоро направио):

• log — из превода дневник у евиденција (овде сам пратио Мајкрософтову терминилогију и микро књигу)
• edit — из (неких ретких) превода измени у уреди (ово је устаљено)
• timestamp — из превода датум и време у временска ознака (такође сам пратио Мајкрософтову терминилогију и микро књигу)
• protection level — из превода степен заштите у ниво заштите (Мајкрософтова терминилогија)
• change — из превода измена у промена (edit је измена)

Поздрав

Што си тиче превода лог, он је био историја па је временом мигрирао на историјат, извештај и онда дневник. Ја лично преферирам евиденција, зато сам и променио.

Ваљало би се определити за једну варијанту: све три су колико-толико синоними. Ако мене питаш, „валидан“ у старту отпада јер се просто не користи ни на једном већем пројекту, па и на оним отвореног кода, а и одрични облик је проблематичан јер га у правом значењу „неважећи“ бележи једино „Велики речник страних речи и израза“. Сви други као примарно значење наводе „који је постао инвалид, онеспособљен, осакаћен“. „Невалидан“ у речницима не постоји.

Већ сам поменуо да Гугл и Мајкрософт преферирају „важећи“. На овом примеру дата је табела важећих и неважећих URL-ова, дакле адресе које су прихватљиве и које нису. ХЈП за „важити“ даје: „biti na snazi, vrijediti, biti validan [osobna karta važi do 2010. godine]“; URL-ови вреде, валидни су, испуњавају одређене услове који су потребни како би их Гугл прихватио. Још бољи пример би био овај; кликови важе само уколико их је права особа направила.

Једини аргумент против „ваљан“ као придев јесте што је израз доста шири — РСАНУ бележи чак пет значења — као и то што се користи у значењу „моралан, поштен, честит“ („ваљан човек“). Увек је боље употребити реч ужег значења.

Боље „непожељна“ место „нежељена“ ради усаглашености с Гугловим преводима.

Са свим осталим изменама се слажем. Преводе сам радио давних дана, када терминологија није била усаглашена у толикој мери, отуд и варирања. Конкретно мислим на „log“; данас је устаљени превод „евиденција“ и на Гуглу и на Мајкрософту. Добро је што си поисправљао.

Поздрав!

Хвала.

Сложићу се за изразе непожељна пошта и важећи. Ако их користе велике компаније попут Гугла и Мајкрософта.

Иначе, супер би било кад би направили страницу на којој би се усаглашавању у преводима.

ПС ја много више волим транскрибоване варијанте речи IP, ID... Но, не могу ништа против вас и других компанија.

Поздрав

На порталу сам означио пар превода за усаглашавање. Ако би могао да ми напишеш овде кол'ко да се договоримо. Питаћу и Обсусера исто.

+ Додај и превод за two-factor authentication.

Hi!

Can you please help translating the ContentTranslation extension? We are enhancing its deployment to the Serbian Wikipedia, and I'd love it to be fully translated.

Thank you very much!

Некада смо отприлике у исто време реводили интерфејс за Оенстритмап, а пошто видим да си и даље активан, хтео бих да ти препоручим превођење на Википодацима, или како ће се већ звати на срском. Интерфејс за превођење је исти као и овде, а ако те занима можеш и сам да погледаш Ја по мало преводим, али то ће само са мном ићи споро. У сваком случају, ово је пројекат у повоју, па вреди и погледати. Поздрав. --Милан Јелисавчић (talk) 23:49, 8 January 2013 (UTC)

Важи. Превео сам пар порука, па ћу наставити ових дана, да скупа довршимо превод. Уздравље!

Thank you very much for your contributions to the Serbian translations of Waymarked Trails! Your translations have been deployed for a while now, and you can see them in action on waymarkedtrails.org (sr-ec) and waymarkedtrails.org (sr-el).

Опет ја гњавим, али не са критиком неко са пар питања, чисто ради знања. Раније си на Википедију поставио свој предлог како би превод требао ићи, и мислим да се расправа око тога није ни водила, можда је било пар коментара. Касније сам примјетио да је исправљан превод, али заиста немам времена да то прегледам. И враћам. :) Не примјећујем неку на Википедији разлику у преводима, отприлике ми оно устаљено дјелује исто, остало је јасније исправљено, па бих те замолио да укратко да одговориш како преводиш оне појмове који си сматрао да су претходно били недоречени или неадекватни. Поздрав.

Преводим онако како сам и предложио овде. Већина наведених примера се користи на многим преводилачким пројектима.

Поздрав. Ја сам администратор с српске википедије и примијетио сам неусклађеност неких превода овдје на преводиоцу с преводом на Википедији. Писао сам о томе и на Википедији, али ево и овдје да ти се обратим. Превод најприје мора бити прилагођен Википедији, као највећем пројекту, па тек онда осталим. Рецимо, Википедија је морала стварати локалне медијавики преводе како би задржала старо стање, док треба бити сасвим обрнуто. Дакле, превод мора у прву руку да служи Википедији, а остали пројекти се прилагођавају, уколико је потребно, локалним медијавики преводима. Рецимо, добро је што је картица Историја преиначена у Историјат, с тим се слажем, али не слажем се с називом Поставке умјесто Подешавања, Забрани приступ умјесто Блокирај, Отпремање датотека умјесто Пошаљи фајл (могло би евентуално Пошаљи датотеку, мада не разумијем зашто и Отпремање није преведено у наредбодавној форми - Отпреми), Насловна страна умјесто Главна страна итд. Реци ми своје мишљење о мојим примједбама, па да се договоримо око неких преправки.

Нема проблема. Само сам покушавао да помогнем и поправим мало стање српског превода. Ових осам дана откад сам почео с тим, сусрео сам се с много правописних грешака, лоших глаголских облика, латиничког текста у ћириличној бази, а посебно недоследности, тако да се не бих сложио с Михајлом Анђелковићем који је дошао овде само како би критиковао превод, затраживши враћање целе базе на претходно стање због неколико примера који му се нису свидели.

Што се тиче преведених појмова:
Поставке → подешавања — сасвим свеједно. Оба су исправна и ту нема ништа спорно.
Забрани приступ → блокирај — ово прво би боље стајало глаголу ban у енглеском, мада би се неко сигурно усудио да то преведе као бануј. Ово ми је свеједно.
Отпремање датотека → пошаљи фајл — не би могло ни Пошаљи датотеку ни Отпреми датотеку. Пошто ово нису наредбе већ наслови страница, не треба их никако представљати у наредбеном (императивном) облику. Они морају остати у именичким облицима (Отпремање датотека одн. Слање датотека, или у једнини, свеједно). Мислим да је глагол отпремити ипак боље решење јер послати има широку употребу и може значити доста тога. Отпремање се проширило као значење за постављање датотеке на сервер. Погледајте Јутјуб на врху странице или пак Гугл и видећете да коришћење овог глагола и није баш страно, колико год звучало чудно.
Насловна страна → главна страна — поново свеједно. Ако се на Википедији усталило главна страна, онда нека тако и остане.

Извињавам се на спорном примеру због кога је нестала главна страница.

Zamolio bih te da ne prevodis poruke iz glave, nego da gledas kako je to uradjeno na sr.wiki pre bilo kakvog prevoda. Zbog tvog prevoda "Naslova strana" umesto "Glavna strana" kako je bilo odomaceno svi projekti na srpskom jeziku su izgubili glavnu stranu. Eto, samo pripazi sledeci put, a za sve ostalo imas sve pohvale, velik posao si uradio i zahvaljujem ti se na tome.

На то сам потпуно заборавио. У будућности ћу пратити који су преводи шкакљиви, односно који се односе на називе страница. С обзиром на то да сам добио административни положај на једној малој енциклопедији, а трудим се да је побољшам што више, приметио сам како српски превод и није баш најбољи. Највише ми је засметао велики број рачунарских појмова који су, или остали непреведени, или су само транскрибовани.

Pošto vidim da si prilično aktivan ovde, da li znaš kako bi mogao da se reši ovaj problem. Pozdrav! Micki 15:51, 4 October 2011 (UTC)

Као што ти је већ неко рекао на тој вези, вероватно је у питању грешка, с обзиром на то да се ијекавска варијанта већ налази на списку. Питај Siebrand-а. Поздрав.

Bi li ti meni malo objasnio kako ovo ovde funkcioniše, uopšte se ne snalazim ovde. Kako se ovo ovde razgovara? Nigde ne vidim link da otvorim novu temu, ne znam ni ovo kad sačuvam da li će uopšte da se sačuva kako treba? Koliko će da me drndaju s onim sabiranjem i oduzimanjem pre svakog sačuvavanja sopstvenog teksta? I najvažnije, GDE su ovde uopšte prevodi tj. ono što treba da se prevodi? Odgovori mi molim te na str. za razgovor na njiki, barem ovaj prvi put,jer nemam predstavu šta ovde treba da radim. Ovo bi trebalo daje kao vikipedija, ali uopšte nije. --Јагода~испеци па реци 13:21, 7 October 2011 (UTC)

Pih, ni slika mi u potpisu ne radi... Bez veze...

Hi Rancher. You have made incorrect plural definitions for EOL. You have translated the plural type (један instead of one), and omitted the specification for the middle plural type. Please ask on Support if you need help, but these errors need to be fixed.

I hope everything is OK now.

I think typing is needed for the second plural form. After I do an export, I'll let you know if what you have done now is incorrect. THanks for the quick follow-up.

I already inserted the second plural form. There are three of them, like it should be in Serbian language: singular, the first and the second plural form.

Молим те, али МОЛИМ ТЕ немој да преводиш нешто ако не знаш значење тога што преводиш. Вики је вики а Викија је Викија, и те две ствари сличне су отприлике колико је буквар сличан Заводу за уџбенике и наставна средства, сем што имају и слично име.

Иначе сам ја први превео МедијаВики на српски језик, и тада сам водио рачуна да превод буде што чистији и да што мање користим англизме, али и да буде уједначен и веран оригиналу. На пример, Main Page сам превео као Главна страна а не као Насловна страна јер и у енглеском је Main Page а не Title Page итд. Молим те поштуј постојећи превод и имај у виду да се све што урадиш одражава на викије које на српском језику, без претеривања, читају милиони људи.

И да, морам рећи да не разумем смисао измена као што је ова у којој си увео ову бламажу са "викијом", изменио смисао поруке, и удаљио је од оригинала, а све то зарад... чега? Ако желиш да уведеш подршку за родове, уведи подршку за родове. Ако желиш да замениш "шифра" са "лозинка", замени "шифра" са "лозинка". Немој да исецаш битне делове из текста и правиш непотребне измене.

Тачно, приметио сам да сам правио горенаведене грешке (свестан сам шта обе речи значе). Именицу вики која је мушког рода сам мењао у женски, те уместо овај вики стављао сам ова викија и тако даље. Не видим зашто је то „бламажа“.

Ценим што сте први превели Медијавики, што је велики посао, али се не бих сложио да нисте користили англицизме. То је главни разлог због чега сам овде дошао јер просто не волим када видим речи типа генерисати, тулбар, рендеровати, улоговати, ресетовати, рестартовати итд., а са свим тим речима сам се сусретао овде. Што се тиче главне стране, не делим исто мишљење с вама. Стварно је небитно какав је превод на енглеском и да ли се он буквално подудара са српским, те би овде могло бити главна страна, насловна страна, почетна страна, било шта што означава дати појам. Исто тако и обично дугме за чување које на енглеском гласи save page је морало да се врати у сачувај страницу након што сам исправио у сачувај, јер се подразумева шта се чува. Просто непотребно и заузима простора. Да не говорим о дугмету прикажи претпреглед који се комотно може превести у прегледај, али не! Тако је устаљено на Википедији и тако мора бити на свим викијима. Увек је у питању устаљеност датог појма без обзира на све. Тако се превод никада неће побољшати.

Што се тиче ове измене, не знам шта је спорно. Можда сам мало скратио и прилагодио поруку, али се смисао није променио. Свако ко прочита поруку ће схватити о чему се ради. Опет кажем, порука не мора бити дословце преведена с изворног језика, а то би требало да знате.

Па не бих баш рекао да је у питању само промена рода, јер да је тако уместо "овај вики" стајало би "ова вики" а не "ова викија". А имати најсредишњију и најбитнију реч у целом преводу више пута погрешно написану не знам како би се друкчије назвало него бламажа.

Кад сам ја преводио МедијаВики у њему тулбар није ни постојао. Касније су разни људи преводили нове ствари које су се додавале, а најзад у то доба тек се почињало са озбиљнијим превођењем програма на српски и неки српски изрази које данас користимо уместо англицизама још нису ни били ушли у језик.

Ако је стварно небитно какав је превод на енглеском и да ли се он буквално подудара са српским, зашто га мењати? Још бих и разумео да нове поруке не преводите буквално, али зашто мењате већ преведене постојеће поруке ако је већ небитно какав је превод? Зашто правити техничке проблеме милионима људи и гњавити хиљаде људи око нечега што је небитно? А да додам и да су аутори изворних енглеских израза неки људи и да су и ти људи те изразе креативно осмислили и да и њихова творевина треба да буде испоштована. Ту укључујем и МедијаВики - постоје ли икакви разлози за мало в?

Дугме "Прикажи претпреглед" је управо и најбољи пример за ово јер по мом искуству, не само у МедијаВикију већ и у преводима разних других програма, "Претпреглед" једноставно није довољно јасно корисницима, а осим тога натписи на дугмадима се по правилу пишу у императиву. Дакле није увек у питању само устаљеност, мада је наравно и она веома значајна.

И најзад, ово није превод лепе лектире већ локализација компјутерског програма, која је по много чему посебна. На пример, веома је битно да исти израз има исти превод кроз цео програм, а ако се поруке мењају како се коме ћефне то неће бити случај.

Што се тиче те измене, спорно је отприлике све. Конкретно:

• У првом реду:
  • "Неко (вероватно ви)" сте изменили у "Неко". Док погледа пошту, човек може и заборавити да је тражио нову лозинку па сад треба да се чеше по глави ко је тај неко.
  • Изменили сте ИП у IP. Дакле из англицизма у чист енглески.
  • Викија.
  • Лозинка није лозинка за вики, то би се могло схватити и као нека лозинка за цео вики на пример за админстрирање целог сервера на ком се вики налази, већ је лозинка за пријављивање на вики, само тог корисника.
• У другом реду:
  • "Створена је привремена лозинка за корисника Пера (abcdef)." је, сложићете се, много нејасније од "Привремена шифра за корисника „Пера“ је генерисана и сада је „abcdef“".
• У трећем реду:
  • Променили сте "захтевао" у "затражио" иако у оригиналу стоји "request". Две речи имају различита значења и различите конотације и нема разлога да се једна мења у другу.
  • Избацили сте део реченице у ком се напомиње да ако се неко присетио своје лозинке (ту је била грешка у оригиналу) може да игнорише ову поруку, већ је остало да порука може да се игнорише само ако је лозинку тражио неко други. Тако неко ко јесте стварно тражио нову лозинку за себе а умеђувремену се присетио старе остаје у недоумици да ли може да игнорише поруку.

Велико слово се у српском језику никада не пише насред речи. То је ваљани разлог за мало в и о томе се много причало. Ако већ мислите да исппоштујете њихову творевину, онда би дати назив требало писати у изворном облику, а то се, наравно, не препоручује приликом писања ћирилицом. Дакле, треба мало слово као што је и Јутјуб, не ЈуТјуб, како је на енглеском. Што се тиче претпрегледа, тачно је да се текст дугмића треба превести императивом. Зашто онда не може наредба прегледај која је краћа и подједнако добра? Узгред, шта ће овде уопште префикс прет-? Зар није преглед довољно? Молим да ми објасните разлике. А доследност није била на најбољем нивоу ни пре него што сам почео да правим измене. Један прост пример за дугме cancel – негде је писало откажи, негде одустани а негде поништи. Потрудио сам се да такве недоследности исправим. Акроним IP сам оставио тако јер је препознатљивији, а постоје слова енглеског алфабета која немају одговарајући српски еквивалент. Како бисте транскрибовали акроним MySQL? Мајескјуел? Ово је опет ради доследности у вези с преношењем енглеских акронима.

Лепо, али велико слово се ни у енглеском језику никада не пише насред речи. А будући да је у оригиналу направљена намерна правописна грешка, због чега та грешка не би требало да постоји и у преводу? Не знам да ли бисте ви да преводите Хаклберија Фина на српски превели "No'm" као "Не, госпођо" (уместо, рецимо, "Јок, госпоја")? Постоје одређени културноисторијски разлози због којих је то слово велико у средини речи, и те разлоге треба испоштовати и у српском језику.

"Преглед" није довољно јер у српском језику та реч покрива две енглеске речи: preview и overview. Због тога је и "Прегледај" двосмислено, и због тога се мора користити претпреглед. Најзад, то дугме корисници ионако недовољно користе, и никоме није у интересу да га користе још мање.

То што доследност није била на најбољем нивоу није разлог да се уводи додатна недоследност. То што се неки акроними не могу превести на српски није разлог да се не преводе они који могу. (Да јесте, што не бисмо тако и са свим речима? Докле год не можемо изнаћи превод за "wiki", нећемо превести ни "login"). Али и кад би био, и даље остаје 6 додатних проблематичних тачака у само једном преводу.

n. a capital letter in the middle of a word (also called a medial capital); a word with a capital letter in the middle of it. Words with midcaps are often coined by companies seeking to create a brand name for a product or process. Examples of such words include WordPad and AnswerBar.

Ово горе није толико заступљено код нас, нити се препоручује, а посебно не у ћирилици. Уосталом, погледајте, на пример, ову тему да бисте видели мишљења много стручнијих лица од нас двојице. Стога, немојте се извлачити на одређене културноисторијске разлоге – дајете превелики значај изворној поруци.

Што се тиче прегледа, то је већ тражење длаке у јајету. Прегледај је свакако схватљиво исто као и прикажи претпреглед. Не знам да ли ви мислите да је посетиоцима стварно битна та минорна разлика, опет кажем производ буквалног превођења? Ово је намењено онима који немају добро познавање енглеског језика.

То што се неки акроними не могу превести на српски није разлог да се не преводе они који могу.

Не бих ја то назвао превођењем акронима. То би пре била транскрипција из енглеског у српски. Значи, малопре сте рекли да се не уводи додатна недоследност, а сада кажете да нема разлога да се они акроними који могу транскрибују? Па то је стварање још веће недоследности!

Неке устаљене форме, попут овог Сачувај страницу, не треба мијењати. Ништа се не може подразумијевати, све то је неки лични превод, ништа аргументовано. Та опција Сачувај страницу, појављује се највише, на скоро свим мјестима, када год се нешто уређује. Треба имати у виду да те ствари, видљиве на сваком кораку, да се не могу мијењати тек-тако, да једног дана уредници затичу једно, а сљедећег дана већ друго. На Википедији многи негативно реагују на те промјене, и скоро стално стижу питања шта је с тим преводом, ко се то изиграва и томе сл. Дакле, ако је већ нешто било дуже вријеме, и многи су навикли на такав превод, нема мјеста причи да се нешто подразумијева или да би нешто било адекватнији превод.

Видим да не функционише она ГЕНДЕР опција, односно не препознаје лица, па према томе и не нуди ништа од превода предвиђеног за мушка или женска лица, па да те питам, када ће то почети да ради?

Тренутно не ради. Данас ћу прегледати све поруке на Медијавикији у којима се налази gender функција, па ћу их пријавити администраторима како би могли да додају одређене ознаке. Тада ће радити, зато сачекајте још који дан.

Хоће ли скоро бити омогућена та функција ГЕНДЕР, давно си рекао да ћеш то већ прећи и омогућити. Конкретно, постоје медијавикији са ријечима ПОСЛА и ДЕБЛОКИРА који нису прорадили, за те знам, а вјерујем да их има и још.

Није до мене. Ако не можете да чекате, слободно промените спорне поруке. Детаљније овде.

Примијетио сам да си на бројним мјестима ријеч историја мијењао у историјат. Вјероватно имаш неки свој разлог, било би добро да појасниш, али замолио бих те да то више не радиш, барем за сада. Ствара се шароликост по Википедији и другим пројектима, и многи су и истакли како се на неким мјестима налази то историјат, а не гдје историја. Дакле, то треба прекинути, барем док ја о томе не питам Википедији како ће се даље радити. Наиме, могу се уочити грешке и у устаљеним преводима, али тако је како је, и не треба једнострано мијењати. Ја би рецимо тамо гдје пише Хистори преводио са Историја, а тамо гдје пише Лог са Историјат или Дневник, али то је моје мишљење, и не могу га једнострано спроводити. Дакле, уколико и даље будете прилагођавали преводе, маните се мијењања тога историја у историјат.

Вероватно сам то радио не гледајући да ли је у питању log или history. Мислим да обе речи у овом контексту означавају исто: извештај/историјат измена страница, стога се може користити или историјат или историја. Мешање није потребно.

Ако се ипак разликује значење, онда се договорите шта је најбоље (нпр. log – извештај, history – историја).

Поздрав!

Ништа за сада не треба мијењати, нека на сваком мјесту стоји Историја као што је и до сада стајало. Уколико се буде нешто промијенило по том питању, јавићу ти.

Такође, уплоад не треба преводити као Отпремање/Отпреми већ Слање/Пошаљи. То је устаљено било до сада, и не треба произвољне преводе уводити.

Да, и фајлове можеш слободно мијењати у датотеке, ту није ништа спорно, али отпремање одбаци.

Надаље, Го ће се преводи као Иди, не као Пређи. На тај облик Пређи има примједби, а овај Иди је дуже вријеме устаљен.

Превод сучеље је одбачен, и увијек се користило интерфејс. Тако да нема потребе да се на сваком мјесту мијења у сучеље, тамо гдје пише интерфејс, тако и оставити.